Alan Grejem imao je samo 11 godina kada je nestao nedaleko od svog doma u severoistočnoj Engleskoj. Njegovo telo pronađeno je narednog jutra, ali ubica nikada nije otkriven. Više od četiri decenije kasnije pojavilo se svedočenje o tamnoplavom kombiju i nepoznatom muškarcu koji je dečaka navodno pozvao po imenu.
Bio je 24. januar 1970. godine kada je majka poslala jedanaestogodišnjeg Alana Grejema do obližnje prodavnice da kupi cigarete. Radnja je bila udaljena svega nekoliko desetina metara od njihovog doma u Gejtshedu, pa nije bilo razloga da porodica očekuje bilo šta neobično.
Alan se, međutim, nikada nije vratio.
Pre odlaska u prodavnicu provodio je vreme sa prijateljima Kenom Braunom i Dejvom Brajsonom. Kada je postalo jasno da ga nema, porodica je počela da ga traži, a nestanak je prijavljen policiji.
Nada da će dečak biti pronađen živ ugašena je već narednog jutra.
Telo pronađeno 11 kilometara od mesta nestanka
Alanovo telo pronađeno je u poplavljenom jarku na poljoprivrednom zemljištu, približno 11 kilometara od mesta na kojem je poslednji put viđen. Istragom je utvrđeno da je dečak zadavljen.
Policija je pokrenula opsežnu potragu za ubicom. Razgovarano je sa stanovnicima, proveravani su različiti tragovi, a istražitelji su pokušali da rekonstruišu Alanovo poslednje kretanje.
Uprkos velikom broju prikupljenih informacija, niko nije optužen za njegovo ubistvo. Slučaj je godinama ostao nerešen, dok je porodica nastavila da živi bez odgovora na najvažnija pitanja — ko je odveo Alana i zbog čega je ubijen?
Svedočenje koje je ponovo pokrenulo pitanja
Veliki preokret usledio je tek 2014. godine, kada je jedan lokalni list objavio tekst o nerešenim ubistvima. Nakon objavljivanja članka javio se Ken Braun, jedan od prijatelja sa kojima je Alan bio na dan nestanka.
Ken je tvrdio da je još 1970. godine policiji ispričao kako je video nepoznatog muškarca u tamnoplavom kombiju da prilazi Alanu.
Prema njegovom sećanju, muškarac je dečaka oslovio imenom i pozvao ga da uđe u vozilo. Alan je u početku delovao kao da poznaje tu osobu, ali je zatim navodno pokušao da pobegne.
Ovakav opis otvorio je mogućnost da Alan nije nasumično izabran, već da je čovek iz kombija znao ko je on. Ipak, Kenove tvrdnje pojavile su se u javnosti više od četiri decenije nakon zločina, zbog čega je bilo neophodno pažljivo proveriti šta je zaista zabeleženo tokom prvobitne istrage.
Prijatelji tvrdili da ih policija nije ponovo saslušala
Ken je naveo da su on i Dejv policajcu odmah rekli šta su videli, ali da ih istražitelji posle toga nisu ponovo saslušali.
Ukoliko je njegovo sećanje bilo tačno, informacija o kombiju mogla je predstavljati jedan od najvažnijih tragova u čitavom slučaju. Istovremeno, protok vremena ozbiljno je otežao proveru događaja, pronalaženje mogućih svedoka i utvrđivanje identiteta muškarca kojeg je opisao.
Posle novih saznanja policija je ponovo otvorila slučaj. Sačuvani materijalni dokazi analizirani su savremenim forenzičkim metodama, u nadi da bi tehnologija koja nije postojala 1970. godine mogla doneti odgovor.
DNK analiza nije otkrila ubicu
Iako su dokazi ponovo pregledani, istražitelji nisu uspeli da izdvoje upotrebljiv DNK profil koji bi mogao biti povezan sa osumnjičenim.
Time je nestala jedna od najvećih nada da bi slučaj mogao biti rešen zahvaljujući savremenoj tehnologiji. Svedočenje o tamnoplavom kombiju ostalo je važan, ali nedovoljno potvrđen trag, a identitet muškarca koji je navodno prišao Alanu nikada nije utvrđen.
Više od pet decenija nakon ubistva, slučaj Alana Grejema i dalje je otvorena misterija. Njegov kratki odlazak do prodavnice pretvorio se u poslednje poznato poglavlje njegovog života, dok tvrdnje njegovog prijatelja nastavljaju da pokreću pitanje da li je presudan trag bio poznat još od samog početka — ali nikada nije dovoljno istražen.
