Ratovi ne odnose samo živote i domove – često zauvek razdvoje ljude koji su bili uvereni da će zajedno dočekati starost. Takva je i priča Gordane i Aldina, dvoje mladih koji su početkom devedesetih planirali brak, a umesto zajedničke budućnosti dočekali su rat, rastanak i četvrt veka neizvesnosti.
Ljubav iz školskih dana
Gordana i Aldin upoznali su se još kao srednjoškolci u Bosni. Njihova veza brzo je prerasla u ozbiljnu ljubav, a svi koji su ih poznavali govorili su da će jednog dana sigurno stati pred oltar.
Dane su provodili zajedno, maštali o porodici i planirali život koji je tek trebalo da počne. Njihova veza bila je ispunjena poverenjem, poštovanjem i uverenjem da ih ništa neće razdvojiti.
Rat je promenio sve
Početkom rata u Bosni i Hercegovini njihovi planovi srušili su se preko noći. Aldin je otišao na ratište, dok je Gordanina porodica, strahujući za bezbednost, odlučila da napusti Bosnu i preseli se u Srbiju.
Najviše ju je bolelo što nije uspela da se oprosti od čoveka kojeg je volela.
Godinama je pokušavala da sazna da li je živ. Raspitivala se kod prijatelja, poznanika i ljudi koji su dolazili iz Bosne, ali nijedna informacija nije vodila do odgovora.
Vremenom je počela da veruje da je poginuo.
Novi život, ali stare uspomene
U Srbiji je izgradila novi život. Udala se, dobila decu i kasnije unuke, ali uspomena na Aldina nikada nije potpuno nestala.
U starom albumu godinama je čuvala njihovu zajedničku fotografiju i često se pitala šta se s njim dogodilo.
Kako kaže, nije prolazila godina da ga se makar jednom nije setila.
Poziv koji je promenio sve
Posle 25 godina dogodilo se ono što je smatrala nemogućim.
Jednog dana njen muž joj je rekao da je traži čovek koji tvrdi da je poznaje iz Bosne i da je tokom rata izgubio jedno oko.
U tom trenutku, kaže, nije morala da čuje njegovo ime.
Odmah je znala da je to Aldin.
Kako ju je pronašao
Aldin je tokom rata teško ranjen i izgubio je jedno oko. Posle rata neko vreme živeo je u Nemačkoj, ali nikada nije odustao od potrage za Gordanom.
Godinama je obilazio stare prijatelje i raspitivao se o njoj, ali bez uspeha, jer je promenila prezime nakon udaje.
Preokret se dogodio sasvim slučajno kada je sreo njihovu školsku drugaricu, koja mu je rekla da Gordana živi u Kragujevcu.
Nekoliko dana nosio je njenu adresu u džepu, dvoumeći se da li da pokuca na vrata.
Na kraju je odlučio da pokuša.
Susret posle četvrt veka
Kada je otvorila kapiju, Gordana ga je prepoznala istog trenutka.
Godine i rat ostavili su trag na njegovom licu, ali pogled nije bio drugačiji od onog kojeg je pamtila iz mladosti.
Aldin joj je tada rekao rečenicu koju nikada neće zaboraviti:
„Nisam želeo da odem sa ovog sveta, a da te ne vidim još jednom.“
Oboje su zaplakali.
Satima su razgovarali o mladosti, ratu, porodicama i svemu što su propustili tokom dvadeset pet godina razdvojenosti.
Ljubav koja je ostala uspomena
Iako su oboje u međuvremenu izgradili svoje živote, Gordana kaže da postoje ljubavi koje vreme ne briše.
Danas povremeno razgovaraju telefonom i razmene po neku poruku ili staru fotografiju, ali ne pokušavaju da promene živote koje su godinama gradili.
„Ne znam da li bih danas mogla da promenim svoj život zbog njega. Ali znam da me niko nikada nije voleo onako kako me je voleo Aldin. Takve stvari čovek ne zaboravlja dok je živ“, rekla je Gordana.
