Voće se često smatra jednom od najzdravijih namirnica i važnim delom uravnotežene ishrane. Međutim, kada dođe sezona lubenica, trešanja, kajsija, malina i drugog voća, mnogi ljudi koji žele da smršaju počinju da se pitaju da li je moguće preterati i da li voće ipak može doprineti povećanju telesne težine.
Posebno je česta navika da se tokom letnjih meseci praktikuju takozvani voćni dani, kada ljudi pokušavaju da ceo dan jedu samo voće. Iako voće sadrži vitamine, minerale i korisne biljne materije, stručnjaci upozoravaju da ni sa jednom namirnicom ne treba preterivati.
Voće je zdravo, ali količina je važna
Doktor Saša Plećević, poznat kao doktor Filgud, govorio je o tome da voće ne treba posmatrati kao namirnicu koju možemo jesti bez ograničenja.
Prema njegovim rečima, problem može nastati kada osoba tokom celog dana unosi velike količine voća, posebno ako se to radi sa ciljem mršavljenja.
Voće prirodno sadrži šećere, a višak energije koji organizam ne potroši kroz svakodnevne aktivnosti može se skladištiti u telu.
Zbog toga je, kao i kod drugih namirnica, najvažnija ravnoteža između unosa hrane i potrošnje energije.
Zašto sokovi od voća mogu biti problem?
Jedna od navika na koju stručnjaci često skreću pažnju jeste prekomerna konzumacija ceđenih voćnih sokova.
Kada se napravi čaša soka od više komada voća, osoba može uneti veliku količinu prirodnog šećera u kratkom vremenu, dok istovremeno ne dobija iste količine vlakana koje bi dobila kada bi pojela celo voće.
Vlakna imaju važnu ulogu u osećaju sitosti i sporijem varenju hrane.
Zbog toga mnogi nutricionisti preporučuju da se prednost daje celom voću umesto velikim količinama sokova.
Da li je lubenica zaista samo voda?
Lubenica se često opisuje kao voće koje sadrži mnogo vode i koje je idealno tokom toplih dana.
Tačno je da lubenica ima visok procenat vode i može pomoći hidrataciji organizma, ali ona ipak sadrži i prirodne šećere.
Doktor Filgud je upozorio da ljudi često potcene količinu koju pojedu, jer zbog njenog osvežavajućeg ukusa lako mogu pojesti mnogo više nego što su planirali.
Velika lubenica može imati značajnu ukupnu energetsku vrednost, posebno ako se pojede veći deo odjednom.
Zbog toga je preporuka da se i sa lubenicom zadrži umerenost.
Šta je bolji izbor za početak dana?
Prema savetima koje je doktor izneo, doručak koji sadrži kombinaciju različitih hranljivih materija može biti bolji izbor od velikih količina voća odmah nakon buđenja.
Obrok koji uključuje proteine, zdrave ugljene hidrate i povrće može duže održavati osećaj sitosti i obezbediti stabilniji izvor energije.
Primeri takvih obroka mogu biti kombinacije poput integralnog hleba, sira, jaja, povrća ili drugih namirnica koje odgovaraju individualnim potrebama.
Koliko je važno vreme kada jedemo?
Doktor Filgud je govorio i o popularnim režimima ishrane koji uključuju duže periode bez hrane, poput različitih oblika vremenski ograničene ishrane.
Prema njegovim navodima, kraća pauza između večere i doručka može biti deo zdrave rutine za mnoge ljude, ali predugi periodi bez hrane nisu pogodni za svakoga.
Organizam ima složene mehanizme prilagođavanja, a potrebe se razlikuju u zavisnosti od zdravstvenog stanja, aktivnosti, godina i životnih navika.
Najvažnija je ravnoteža
Voće ostaje važan deo zdrave ishrane i donosi brojne koristi organizmu. Međutim, činjenica da je neka namirnica prirodna i zdrava ne znači da je treba jesti u neograničenim količinama.
Lubenica, sokovi i drugo voće mogu biti deo pravilne ishrane kada se konzumiraju u odgovarajućim količinama.
Najbolji pristup je raznovrsna ishrana koja uključuje različite grupe namirnica, dovoljno kretanja i navike koje se mogu održavati dugoročno.
Zdrava ishrana ne zasniva se na jednoj namirnici, već na ravnoteži i načinu života koji odgovara potrebama svakog pojedinca.
