Kada izgubimo voljenu osobu, u domu često ostanu mesta koja kao da vreme nije dotaklo – ormar sa njenom odećom, fioka sa ličnim stvarima, omiljena šolja ili krevet koji je nekada koristila. Takvi predmeti mogu izazvati snažne emocije i mnogi ljudi dugo oklevaju da ih pomere ili ponovo koriste.
Zašto obični predmeti bude toliko emocija?
Miris na staroj jakni, sat koji je nekada svakodnevno bio na nečijoj ruci ili omiljena šolja mogu postati snažni podsetnici na osobu koje više nema.
Mnogi tada osećaju nelagodu i postavljaju sebi pitanje:
- Da li je u redu da koristim ove stvari?
- Da li time zaboravljam osobu koju sam izgubio?
- Zašto mi je toliko teško da uđem u tu prostoriju?
Stručnjaci ističu da su ovakve reakcije potpuno uobičajene tokom procesa tugovanja.
Predmeti ne čuvaju emocije – ali ih bude u nama
U mnogim kulturama postoji verovanje da predmeti mogu zadržati nečiju energiju ili prisustvo.
Međutim, psiholozi objašnjavaju da predmeti sami po sebi ne čuvaju emocije niti sećanja. Ono što osećamo nastaje zbog uspomena i značenja koje im mi pridajemo.
Drugim rečima, predmet postaje simbol osobe koju volimo, pa zbog toga izaziva snažne emocionalne reakcije.
Kada tuga počne da menja svakodnevni život
Kod nekih ljudi žalovanje može dovesti do toga da:
- određene prostorije više ne koriste,
- izbegavaju da pomeraju stvari preminule osobe,
- osećaju nelagodu pri svakom susretu sa tim predmetima.
Psiholozi upozoravaju da dugotrajno izbegavanje može otežati proces prilagođavanja gubitku, jer se tuga vezuje za fizički prostor umesto da se postepeno obradi na emocionalnom nivou.
Ne postoji “pravilno” vreme
Ne postoji univerzalno pravilo kada treba skloniti ili početi koristiti stvari preminule osobe.
Neko će to učiniti nakon nekoliko nedelja, neko posle više meseci ili godina, a neko će određene uspomene sačuvati zauvek.
Najvažnije je da odluka bude doneta onda kada se osoba za to oseti spremnom.
Zaključak
Proces tugovanja izgleda drugačije kod svakoga. Zadržati, premestiti, pokloniti ili ponovo koristiti stvari preminule osobe lična je odluka i ne postoji ispravan ili pogrešan izbor.
Ako vam određeni predmeti donose utehu, sačuvajte ih. Ako osećate da ste spremni da ih ponovo koristite ili reorganizujete prostor, to ne znači da zaboravljate voljenu osobu. Sećanja ostaju u nama, a način na koji ćemo sa njima živeti deo je ličnog procesa isceljenja.
