Bosanskohercegovački sportista Aleksa Vuković našao se u centru pažnje nakon što je na društvenim mrežama navodno objavio fotografiju Ratka Mladića i uz nju napisao „Heroj“. Objava je usledila posle smrti nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, pravosnažno osuđenog za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Objava koja se pripisuje Aleksi Vukoviću izazvala je brojne reakcije zbog njegove povezanosti sa reprezentativnim sportom Bosne i Hercegovine.
Prema snimku objave koji se proširio društvenim mrežama i medijima, Vuković je podelio Mladićevu fotografiju uz samo jednu reč:
„Heroj.“
Do trenutka objavljivanja ovog teksta nije poznato da li su se Vuković, njegov klub ili nadležni sportski savez zvanično oglasili povodom slučaja. Takođe nije potvrđeno da li će protiv njega biti pokrenut disciplinski ili neki drugi postupak.
Ko je Aleksa Vuković?
Aleksa Vuković rođen je 21. avgusta 2002. godine, a takmičio se u biatlonu i skijaškom trčanju pod zastavom Bosne i Hercegovine.
Njegov profil nalazi se u evidenciji Međunarodne biatlonske unije, gde je naveden kao takmičar iz BiH. U bazi Međunarodne skijaške i snoubord federacije evidentiran je kao član Ski-kluba Romanija, sa nastupima u skijaškom trčanju i takmičenjima na roler-skijama. FIS
Vuković je učestvovao i na Zimskim olimpijskim igrama mladih 2020. godine u Lozani.
Upravo zbog njegovog sportskog statusa objava je izazvala dodatnu pažnju. Reprezentativci na međunarodnim takmičenjima nastupaju pod zastavom svoje države, zbog čega njihove javne poruke često imaju znatno veći odjek od privatnih objava drugih građana.
Mladić pravosnažno osuđen na doživotni zatvor
Ratko Mladić preminuo je 27. avgusta 2026. godine u pritvorskom sistemu Ujedinjenih nacija u Hagu, gde je služio kaznu doživotnog zatvora.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju proglasio ga je 2017. godine krivim za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, prisilno premeštanje, terorisanje stanovništva Sarajeva, nezakonite napade na civile i uzimanje pripadnika UN-a za taoce.
Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 8. juna 2021. potvrdilo je osuđujuću presudu i kaznu doživotnog zatvora. Međunarodni rezidualni mehanizam
Šta propisuje Krivični zakon BiH?
Član 145a Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine obuhvata i veličanje osoba pravosnažno osuđenih za genocid, zločine protiv čovečnosti ili ratne zločine.
U stavu 6. navedeno je da će osoba koja na bilo koji način veliča pravosnažno osuđenog počinioca ovih zločina biti kažnjena zatvorom od najmanje tri godine.
Analiza sudske prakse koju je objavio Sud BiH objašnjava da veličanje može podrazumevati radnju kojom se takva osoba glorifikuje, slavi, hvali ili uzdiže. Istovremeno se naglašava da se svaki slučaj mora razmatrati u konkretnom društvenom i pravnom kontekstu, uz poštovanje standarda koji se odnose na slobodu izražavanja. Sud Bosne i Hercegovine
To znači da sama pojava objave na internetu ne predstavlja sudsku odluku o krivici. Da li određeni sadržaj ispunjava elemente krivičnog dela utvrđuju Tužilaštvo i Sud BiH nakon provere dokaza, okolnosti, autentičnosti objave i namere osobe koja ju je postavila.
Građani mogu dostaviti dokaze nadležnim institucijama
Građani koji smatraju da neka objava predstavlja veličanje pravosnažno osuđenog ratnog zločinca mogu slučaj prijaviti Tužilaštvu Bosne i Hercegovine ili drugim nadležnim institucijama.
Prilikom prijavljivanja preporučuje se čuvanje:
- snimka ekrana na kojem se vide sadržaj, ime profila i datum;
- direktnog linka do objave;
- fotografije ili video-zapisa;
- podataka koji mogu pomoći u potvrđivanju identiteta autora;
- vremena kada je sadržaj bio javno dostupan.
Jedna od mogućnosti je i nezavisna digitalna platforma Registar 145a, koja građanima pomaže u pripremi prijave i dostavljanju prikupljenog materijala Tužilaštvu BiH. Platforma, međutim, nije pravosudna institucija i sama ne odlučuje da li je počinjeno krivično delo.
Slučaj Vukovićeve objave mogao bi dobiti nastavak ukoliko se oglase sportski savez, klub ili nadležne pravosudne institucije. Do tada ostaje važno razlikovati javnu osudu sporne poruke od formalnog utvrđivanja disciplinske ili krivične odgovornosti.
