Umor koji ne prolazi, loš san, razdražljivost, promene apetita i osećaj da je organizam stalno „pod pritiskom“ često se pripisuju brzom načinu života. Međutim, kada stres traje nedeljama ili mesecima, njegove posledice mogu se odraziti na brojne procese u organizmu, uključujući hormonsku ravnotežu.
Kod osoba koje već imaju hipotireozu ili Hashimotov tireoiditis situacija može biti posebno zbunjujuća. Simptomi hroničnog stresa i poremećaja rada štitne žlezde mogu se preklapati, pa nije uvek jednostavno utvrditi šta je odgovorno za umor, probleme sa spavanjem, promene raspoloženja ili telesne težine.
Zbog toga smanjenje stresa može biti važan deo brige o opštem zdravlju, ali ne predstavlja zamenu za pregled, laboratorijske analize ili propisanu terapiju za bolesti štitne žlezde.
Šta se događa kada stres traje predugo?
Kada se suočimo sa stresnom situacijom, organizam aktivira sistem koji mu pomaže da odgovori na potencijalnu opasnost. U tome važnu ulogu imaju hormoni poput kortizola i adrenalina.
Kratkotrajna reakcija na stres normalan je deo funkcionisanja organizma.
Problem može nastati kada osećaj napetosti praktično nikada ne prestaje.
Dugotrajan stres povezan je sa promenama sna, raspoloženja, apetita, koncentracije i funkcionisanja imunskog sistema. Postoje i složene veze između sistema koji reguliše odgovor na stres i osovine hipotalamus–hipofiza–štitna žlezda, ali to ne znači da je stres sam po sebi uzrok svake bolesti štitne žlezde.
Kod osobe koja već ima dijagnostikovanu hipotireozu, pojedini simptomi stresa mogu dodatno otežati svakodnevno funkcionisanje.
Hashimoto i stres – veza nije tako jednostavna
Hashimotov tireoiditis je autoimuna bolest kod koje imunski sistem reaguje protiv tkiva štitne žlezde.
Stres se istražuje kao jedan od mogućih faktora koji utiču na imunske i zapaljenske procese, ali bilo bi pogrešno tvrditi da stres sam izaziva Hashimoto ili da će njegovo uklanjanje izlečiti bolest.
Na razvoj autoimunih bolesti utiče više faktora, uključujući genetsku predispoziciju i različite faktore iz okruženja.
Zato osoba sa Hashimotom ne bi trebalo da krivi sebe zato što je bila „previše pod stresom“.
Ono što može da uradi jeste da, pored redovnih kontrola i terapije koju je preporučio lekar, obrati pažnju na san, fizičku aktivnost, ishranu i upravljanje stresom.
5 znakova da je organizam dugo pod pritiskom
Hronični stres ne izgleda isto kod svih ljudi. Ipak, nekoliko promena često se pojavljuje kada napetost traje duže vreme.
1. Stalni umor
Osećaj iscrpljenosti čak i nakon odmora može se pojaviti tokom dugotrajnih stresnih perioda.
Međutim, umor je veoma nespecifičan simptom.
Može biti povezan i sa hipotireozom, anemijom, nedostatkom određenih nutrijenata, poremećajima sna i brojnim drugim stanjima. Zato dugotrajan umor ne treba automatski pripisivati stresu.
2. Problemi sa spavanjem
Nekome je teško da zaspi, neko se često budi, a neko spava dovoljno sati, ali se ujutru ipak oseća iscrpljeno.
Loš san zatim može povećati osećaj stresa narednog dana, stvarajući začarani krug iz kojeg je teško izaći.
3. Promene apetita i telesne težine
Stres kod nekih ljudi povećava želju za hranom, dok kod drugih gotovo potpuno smanjuje apetit.
Ako postoje veće ili neobjašnjive promene telesne težine, posebno uz druge simptome, korisno je proveriti da li postoji zdravstveni uzrok umesto pretpostaviti da je za sve odgovoran stres.
4. Razdražljivost i teškoće sa koncentracijom
Osećaj da vas sitnice mnogo lakše izbace iz ravnoteže, teško koncentrisanje ili stalna mentalna napetost mogu pratiti dugotrajni stres.
Slične tegobe mogu se pojaviti i kod drugih zdravstvenih problema, zbog čega je važno posmatrati celokupnu sliku.
5. Fizičke tegobe
Glavobolja, napetost mišića i probavne tegobe mogu se pojačavati tokom stresnih perioda.
Telo i psihičko stanje nisu odvojeni sistemi. Dugotrajna napetost zato se kod nekih ljudi može manifestovati veoma konkretnim fizičkim simptomima.
Šta možete da uradite?
Prvi korak ne mora biti velika životna promena.
Ponekad najviše znači nekoliko navika koje je moguće održavati svakog dana.
Redovan ritam spavanja može biti dobar početak. Odlazak na spavanje i buđenje približno u isto vreme pomažu održavanju stabilnog dnevnog ritma. Pred spavanje može pomoći i smanjenje stimulacije, uključujući odlaganje telefona i drugih ekrana.
Tokom radnog dana korisne mogu biti kratke pauze. Nekoliko minuta hodanja, istezanja ili mirnog disanja neće ukloniti uzrok ozbiljnog stresa, ali može prekinuti višesatni period neprekidne napetosti.
Redovna fizička aktivnost takođe može doprineti boljem snu i raspoloženju. Ne mora svaki trening biti intenzivan – šetnja i druge umerene aktivnosti mogu biti sasvim dobar početak.
Tehnike opuštanja, vežbe disanja, meditacija ili joga nekim ljudima pomažu u regulisanju stresa, ali nisu obavezno rešenje za svakoga. Najkorisnija je aktivnost koju osoba može redovno da primenjuje i koja joj zaista prija.
Važno je i postavljanje granica. Ako osoba mesecima pokušava da ispuni svaki zahtev porodice, prijatelja ili posla, nijedna tehnika disanja neće rešiti osnovni izvor preopterećenja.
Ne pripisujte svaki simptom štitnoj žlezdi – ali ni stresu
Ovo je posebno važno.
Umor, promene raspoloženja, problemi sa koncentracijom, osećaj hladnoće, promene telesne težine i brojne druge tegobe mogu imati različite uzroke.
Ako osoba već ima bolest štitne žlezde i primeti značajnu promenu simptoma, lekar može proceniti da li je potrebno proveriti TSH i, zavisno od situacije, druge parametre funkcije štitne žlezde.
Terapiju hormonima štitne žlezde ne treba samostalno povećavati, smanjivati ili prekidati zato što se simptomi pogoršavaju tokom stresnog perioda.
Kada je vreme da se obratite lekaru?
Povremen stres je normalan deo života. Ali ako iscrpljenost, problemi sa spavanjem, izražene promene raspoloženja ili drugi simptomi traju nedeljama i ometaju svakodnevno funkcionisanje, vredi potražiti stručnu procenu.
Kod osoba sa već dijagnostikovanom hipotireozom ili Hashimotom redovne kontrole ostaju važne bez obzira na nivo stresa.
Najvažnije je ne tražiti jednog krivca za svaki simptom.
Štitna žlezda, san, psihičko stanje, ishrana, fizička aktivnost i stres međusobno su povezani, ali svaki od ovih faktora zahteva zasebnu pažnju.
Smanjenje hroničnog stresa zato nije čudotvorni „lek za štitnu žlezdu“, ali može biti važan deo zdravijeg načina života i pomoći osobi da se bolje nosi sa svakodnevnim opterećenjem i postojećom bolešću.
