Vodila je računa o ishrani, čitala deklaracije i birala sveže, organske namirnice. Na njenom tanjiru često su se nalazile i sirove klice lucerke, poznate i kao alfalfa klice, koje je smatrala jednostavnim dodatkom zdravom obroku.
Prema dostavljenoj priči, iznenada su se pojavili visoka temperatura i snažni grčevi u stomaku. Stanje se brzo pogoršavalo, usledio je odlazak u bolnicu, a žena je nekoliko dana kasnije preminula.
Istražitelji su navodno počeli da proveravaju čitav put klica – od semena i mesta uzgoja do prodavnice i njenog tanjira – pokušavajući da utvrde gde je moglo doći do kontaminacije.
Međutim, u dostavljenom tekstu nisu navedeni ime žene, mesto i vreme događaja, laboratorijski rezultati niti zvaničan izveštaj nadležnih službi. Zbog toga nije moguće potvrditi da su upravo klice izazvale njenu bolest ili smrt.
Ono što jeste medicinski potvrđeno jeste da sirove klice predstavljaju poznat rizik za trovanje hranom.
Zašto su sirove klice posebno rizične?
Da bi seme proklijalo, potrebni su toplota, vlaga i hranljive materije. Isti uslovi koji pogoduju rastu klica idealni su i za brzo razmnožavanje bakterija.
Američka Uprava za hranu i lekove upozorava da klice lucerke, deteline, rotkvice i mungo pasulja mogu sadržati bakterije kao što su:
- salmonela;
- Escherichia coli;
- listerija.
Ako se makar mali broj bakterija nalazi na semenu ili u njegovim sitnim pukotinama, tokom klijanja može se umnožiti do nivoa dovoljnog da izazove bolest. To se može dogoditi čak i kada se klice uzgajaju kod kuće i kada prostor deluje potpuno čist. FDA – bezbedno biranje i posluživanje svežih proizvoda
Problem je što se prisustvo bakterija najčešće ne može prepoznati izgledom, mirisom ili ukusom. Kontaminirane klice mogu delovati sveže i hrskavo, baš kao i potpuno bezbedan proizvod.
Organska oznaka ne znači da nema bakterija
Organska proizvodnja odnosi se na način uzgoja i upotrebu određenih sredstava, ali nije garancija da proizvod ne sadrži mikroorganizme koji mogu izazvati bolest.
I organska i konvencionalno proizvedena hrana mogu biti kontaminirane tokom uzgoja, navodnjavanja, obrade, pakovanja, transporta ili pripreme.
Zbog toga namirnicu ne bi trebalo automatski smatrati mikrobiološki bezbednom samo zato što na ambalaži piše da je organska, prirodna ili sveža.
Može li temeljno pranje da ukloni opasnost?
Pranje voća i povrća pod mlazom vode važna je higijenska mera, ali kod klica nije dovoljno pouzdano.
Bakterije mogu dospeti unutar sitnih pukotina na semenu pre nego što klijanje uopšte počne. Kada se to dogodi, veoma ih je teško ukloniti običnim ispiranjem. Zbog toga savet da klice treba samo „bolje oprati“ može stvoriti lažni osećaj sigurnosti.
FDA navodi da temeljna termička obrada značajno smanjuje rizik. Klice je zato sigurnije jesti dobro skuvane ili zagrejane, umesto sirove ili samo blago termički obrađene. FDA – poseban rizik sirovih klica
Ko bi trebalo da izbegava sirove klice?
Ozbiljno trovanje hranom može se dogoditi svakome, ali određene grupe imaju veći rizik od teškog oblika bolesti.
Prema preporukama američkih zdravstvenih institucija, sirove ili nedovoljno termički obrađene klice posebno bi trebalo da izbegavaju:
- trudnice;
- deca mlađa od pet godina;
- osobe starije od 65 godina;
- ljudi sa oslabljenim imunskim sistemom;
- osobe koje se leče od ozbiljnih hroničnih bolesti ili koriste terapiju koja smanjuje otpornost organizma.
Za ove grupe bezbedniji izbor predstavljaju klice zagrejane dok ne postanu potpuno vruće. CDC – izbor bezbednije hrane
Koji simptomi mogu ukazivati na trovanje hranom?
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od uzročnika, količine unetih bakterija i zdravstvenog stanja osobe. Mogu uključivati:
- mučninu i povraćanje;
- dijareju, koja ponekad može biti krvava;
- bolove i grčeve u stomaku;
- povišenu temperaturu;
- glavobolju i bolove u telu;
- izraženu slabost.
Simptomi se često pojavljuju u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana nakon konzumiranja kontaminirane hrane, ali kod pojedinih infekcija mogu nastati i kasnije.
Kod snažnih bolova, visoke temperature, krvi u stolici, čestog povraćanja, znakova dehidratacije ili naglog pogoršanja stanja potrebno je što pre potražiti stručnu medicinsku pomoć. Osobe iz rizičnih grupa trebalo bi da se lekaru jave i kada su simptomi naizgled blaži.
Kako smanjiti rizik?
Potpunu sigurnost nije moguće garantovati, ali rizik može biti znatno smanjen pravilnim izborom i pripremom hrane:
- izbegavajte sirove klice ako pripadate rizičnoj grupi;
- klice dobro termički obradite pre jela;
- proveravajte obaveštenja o povlačenju proizvoda iz prodaje;
- čuvajte ih u frižideru i poštujte rok upotrebe;
- sprečite kontakt sa sirovim mesom, neopranim površinama i priborom;
- perite ruke pre i posle pripreme hrane;
- u restoranu proverite da li salata ili sendvič sadrže sirove klice.
„Zdravo“ i „bezbedno“ nisu isto
Voće, povrće i druge sveže namirnice važan su deo uravnotežene ishrane. Cilj ovakvih upozorenja nije izazivanje straha od zdrave hrane, već razumevanje da svaka namirnica zahteva odgovarajuće čuvanje i pripremu.
Sirove klice mogu imati hranljivu vrednost, ali nose specifičan mikrobiološki rizik koji se ne može pouzdano ukloniti samo pranjem. Posebno osetljive osobe zato bi trebalo da ih izbegavaju ili jedu isključivo nakon temeljne termičke obrade.
Priča o ženi iz dostavljenog teksta nije dovoljno dokumentovana da bi se njen tragičan ishod sa sigurnošću pripisao klicama lucerke. Ipak, upozorenje koje iz nje proizlazi jeste opravdano: svež, organski i zdrav izgled hrane ne predstavlja garanciju da je ona bezbedna za jelo.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili savet zdravstvenog radnika.
