Puštanje gasova je potpuno prirodna funkcija organizma o kojoj se retko otvoreno govori. Iako mnogima može biti neprijatna tema, ovaj proces predstavlja važan deo normalnog rada probavnog sistema i u većini slučajeva znak je da creva funkcionišu onako kako bi trebalo.
Način ishrane, životne navike i opšte zdravstveno stanje mogu uticati na količinu gasova koje organizam stvara. Razumevanje ovog procesa može pomoći da bolje upoznamo sopstveno telo i lakše prepoznamo kada su promene u probavi uobičajene, a kada bi trebalo potražiti savet lekara.
Kako nastaju gasovi u organizmu?
Tokom varenja hrane organizam razgrađuje hranljive materije uz pomoć želudačnih sokova, enzima i korisnih bakterija koje se nalaze u crevima.
Posebno u debelom crevu bakterije razlažu određene ugljene hidrate i vlakna koja nisu u potpunosti svarena u ranijim delovima probavnog sistema. Tokom tog procesa nastaju gasovi koji se prirodno izbacuju iz organizma.
Ovaj proces je sastavni deo zdrave probave i omogućava organizmu da efikasnije iskoristi hranljive materije iz hrane.
Koji gasovi nastaju u crevima?
Gasovi u probavnom sistemu sastoje se od različitih komponenti, među kojima su:
- azot
- ugljen-dioksid
- vodonik
- metan kod određenih osoba
Njihov sastav razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od ishrane, sastava crevne mikrobiote i načina varenja hrane.
Prema medicinskim podacima, većina zdravih ljudi ispusti gasove između 10 i 20 puta dnevno. Ovaj broj može biti manji ili veći i sam po sebi ne predstavlja razlog za zabrinutost.
Koja hrana može povećati stvaranje gasova?
Određene namirnice prirodno dovode do intenzivnije fermentacije u crevima, pa samim tim i do većeg stvaranja gasova.
To su najčešće:
- pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke
- kupus, brokoli i karfiol
- integralne žitarice bogate vlaknima
- gazirana pića
- određene vrste voća
Važno je naglasiti da ove namirnice imaju brojne zdravstvene koristi i ne treba ih izbegavati bez razloga. Ukoliko izazivaju nelagodnost, mogu se uvoditi postepeno u ishranu kako bi se organizam lakše prilagodio.
Zašto način ishrane pravi razliku?
Nije važna samo vrsta hrane koju jedemo, već i način na koji jedemo.
Osobe koje brzo jedu, nedovoljno žvaću hranu ili razgovaraju tokom obroka često progutaju veću količinu vazduha. To može doprineti osećaju nadutosti i povećati količinu gasova u probavnom sistemu.
Stručnjaci savetuju da:
- jedete polako
- dobro sažvaćete svaki zalogaj
- izbegavate prejedanje
- ne jedete u žurbi ili pod velikim stresom
Ove jednostavne navike mogu doprineti prijatnijoj probavi.
Kakav uticaj ima stres?
Probavni sistem veoma je povezan sa nervnim sistemom, zbog čega stres može uticati na njegovo funkcionisanje.
Kod pojedinih ljudi napetost može izazvati:
- nadutost
- osećaj težine u stomaku
- grčeve
- promene u pražnjenju creva
Osobe koje imaju sindrom iritabilnog creva često primećuju da se simptomi pojačavaju tokom stresnih perioda.
Tehnike opuštanja, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i dovoljno vremena za odmor mogu pozitivno uticati na rad probavnog sistema.
Kako unaprediti zdravlje probave?
Dobro funkcionisanje probavnog sistema zavisi od više faktora, a neke navike mogu pomoći u njegovom očuvanju.
Korisno je:
- unositi dovoljno vlakana
- piti dovoljno vode
- redovno se baviti fizičkom aktivnošću
- jesti u približno isto vreme
- po potrebi uključiti namirnice koje sadrže probiotike ili ih koristiti prema preporuci zdravstvenog radnika
Održavanje zdrave crevne mikrobiote može doprineti boljem varenju hrane i smanjenju osećaja nadutosti kod pojedinih osoba.
Kada treba razgovarati sa lekarom?
Iako je stvaranje gasova potpuno normalna pojava, određeni simptomi mogu zahtevati medicinsku procenu.
Preporučljivo je obratiti se lekaru ukoliko su gasovi praćeni:
- jakim ili upornim bolovima u stomaku
- naglim gubitkom telesne težine
- prisustvom krvi u stolici
- dugotrajnim promenama u radu creva
- izraženom nadutošću koja ne prolazi
Takvi simptomi mogu imati različite uzroke i važno je da ih proceni zdravstveni stručnjak.
Prirodan proces koji ne treba da bude tabu
Puštanje gasova predstavlja normalnu fiziološku funkciju koja pomaže organizmu da izbaci gasove nastale tokom varenja hrane. Iako se o ovoj temi često govori sa dozom nelagodnosti ili humora, ona je važan pokazatelj rada probavnog sistema.
Razumevanje načina na koji funkcioniše probava, usvajanje zdravih navika i obraćanje pažnje na promene u organizmu mogu doprineti boljem opštem zdravlju. Otvoren razgovor o prirodnim procesima tela može pomoći da se smanje predrasude i podstakne veća briga o sopstvenom zdravlju.
