Za porodicu Maraš odlazak u manastir Tumane nije bio samo poseta poznatoj svetinji. Bio je to trenutak u kojem su Milena i Željko svoju veliku želju poverili molitvi, nadajući se da će njihova porodica dobiti još jednog člana.
Oni su već bili roditelji dečaka Veljka, ali želja za drugim detetom dugo im se nije ostvarivala. Prošlog leta odlučili su da posete Tumane i pomole se pred moštima Svetog Zosima i Svetog Jakova Tumanskog.
Nekoliko nedelja nakon povratka iz manastira stigla je vest kojoj su se dugo nadali – Milena je saznala da je trudna.
Supružnici su ovaj događaj doživeli kao uslišenu molitvu. Dogovorili su se da, ukoliko dobiju sina, dečaku daju ime Jakov, u znak zahvalnosti i sećanja na svetitelja kojem su se molili.
Mesecima kasnije rodio se mali Jakov.
Želja za drugim detetom dugo im se nije ostvarivala
Milena i Željko uživali su u roditeljstvu sa sinom Veljkom, ali su želeli da njihova porodica postane brojnija. Vreme je prolazilo, a druga trudnoća nije dolazila.
Takav period za mnoge porodice može da bude ispunjen neizvesnošću, tugom i pitanjima na koja nije lako pronaći odgovor. Milena i Željko nisu gubili nadu, ali im je bila potrebna dodatna duhovna snaga.
U jednom trenutku odlučili su da odu u manastir Tumane. U tišini svetinje pomolili su se za još jedno dete, poveravajući svoju želju Bogu i svetiteljima čije se mošti čuvaju u ovom manastiru.
Za njih molitva nije predstavljala zahtev, već izraz nade i poverenja. Iz Tumana su se vratili mirniji, verujući da su uradili ono što im je srce govorilo.
Nekoliko nedelja kasnije saznali su da čekaju dete
Nedugo nakon posete manastiru Milena je saznala da je trudna. Vest je u njihov dom donela veliku radost, posebno nakon dugog perioda čekanja.
Od početka trudnoće imala je snažan osećaj da nosi dečaka. Zato su ona i Željko razgovarali o imenu koje bi za njih imalo posebno značenje.
Odlučili su da se, ukoliko dobiju sina, zove Jakov – po Svetom Jakovu Tumanskom. Tim imenom želeli su da sačuvaju uspomenu na molitvu, nadu i dan kada su svoju veliku želju poverili svetinji.
Milena je zaista rodila dečaka. Dali su mu ime Jakov, kao što su prethodno obećali jedno drugom.
Vratili su se u Tumane da zahvale
Kada su saznali da čekaju dete, supružnici su se vratili u manastir da zahvale Bogu. Ipak, njihova veza sa Tumanom nije se završila tom posetom.
Ponovo su došli nakon Jakovljevog rođenja, ovoga puta zajedno sa bebom. Povod je bio posebno važan – želeli su da njihov mlađi sin bude kršten upravo na mestu na kojem su se pre njegovog rođenja molili za potomstvo.
Krštenje je obavljeno u manastiru Tumane, pred moštima Svetog Zosima i Svetog Jakova Tumanskog.
Za Milenu i Željka taj trenutak predstavljao je završetak jednog i početak novog životnog poglavlja. Godinu dana ranije stajali su na istom mestu sa željom i nadom, dok su sada u naručju držali dete za koje su se molili.
„Hvala Svetom Jakovu i Svetom Zosimu i hvala Bogu za ovaj predivan dar koji nam je podario“, poručila je Milena.
Ime Jakov zauvek će čuvati porodičnu priču
Za porodicu Maraš ime Jakov nije izabrano samo zato što im se dopalo. Ono ih podseća na mesece čekanja, posetu Tumanu i molitvu koja im je davala snagu.
Kada dečak bude dovoljno odrastao, roditelji će moći da mu ispričaju zašto nosi upravo to ime. Čuće kako su pre njegovog rođenja došli u manastir sa željom da Veljko dobije brata ili sestru i kako su se kasnije vratili da zahvale.
Ispričaće mu i da je kršten pred moštima svetitelja po kojem je dobio ime.
Zbog toga krštenje u Tumanu za ovu porodicu predstavlja mnogo više od verskog obreda. Ono je simboličan krug koji je počeo molitvom i nadom, a nastavljen rođenjem deteta, zahvalnošću i porodičnom radošću.
Molitva majke ima posebno mesto u veri
U hrišćanskoj tradiciji majčinska molitva smatra se jednom od najiskrenijih. Majka se ne moli samo za sebe, već za zdravlje, sigurnost i dobrobit svog deteta.
Monasi iz Tumana često govore o značaju takve molitve i podsećaju vernike na verovanje da molitva majke dopire do samog Boga.
Za neke ljude molitva donosi nadu, za druge utehu, a mnogima pomaže da pronađu mir tokom teških i neizvesnih životnih perioda. Ona ne uklanja sve probleme, ali vernicima može da pruži snagu da ih podnesu i nastave dalje.
Tumane je mesto nade za brojne porodice
Manastir Tumane posećuju ljudi iz Srbije i drugih zemalja regiona. Pred moštima Svetog Zosima i Svetog Jakova mole se za zdravlje, porodični mir, potomstvo i pomoć u različitim životnim iskušenjima.
Brojni vernici dele lična svedočenja o događajima koje povezuju sa molitvama u ovoj svetinji. Takve priče imaju posebno značenje za one koji ih dožive, iako se ne mogu posmatrati kao medicinski dokaz da je molitva neposredno dovela do trudnoće ili izlečenja.
U slučaju Milene i Željka, reč je o njihovom ličnom iskustvu i načinu na koji su povezali posetu manastiru sa trudnoćom koju su dugo priželjkivali.
Njihova priča zato govori prvenstveno o nadi, veri i zahvalnosti. Pokazuje kako jedno mesto za istu porodicu može najpre da bude prostor molitve i suza, a zatim mesto velike radosti.
Za porodicu Maraš ta nada zauvek će imati posebno ime – Jakov.
