Požar u Deliblatskoj peščari još nije ugašen, a aktivna linija proteže se u ukupnoj dužini od približno 60 kilometara. Na terenu se neprekidno prate tri velika i dva manja žarišta, dok je glavni cilj angažovanih ekipa da spreče dalje širenje vatre.
Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume“, izjavio je za RTS da su linije požara široke i atipične, na pojedinim mestima između 30 i 50 metara.
Prema podacima dobijenim pomoću Nacionalnog monitoringa šuma Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, požarom je zahvaćeno oko 3.650 hektara.
Na terenu 300 ljudi i 70 mašina
U gašenju i obezbeđivanju požarišta učestvuju radnici „Vojvodinašuma“, pripadnici MUP-a i drugih nadležnih službi. Prema Marinkovićevim rečima, trenutno je angažovano približno 300 ljudi i 70 mašina.
Ekipe rade 24 sata dnevno, kontrolišući odbrambene pojaseve i pokušavajući da zadrže vatru unutar postojećih granica.
– Cilj je da odbranimo protivpožarne pruge i sprečimo da ih vatra probije – objasnio je Marinković.
Situacija je stabilnija nego prethodnih dana, ali se još ne može pouzdano proceniti kada će požar biti potpuno ugašen. Marinković je naveo da se završetak intervencije ne može očekivati u roku kraćem od jednog ili dva dana.
JP „Vojvodinašume“ prethodno je saopštilo da je izgrađeno 50 kilometara protivpožarnih pruga, širine od 50 do 70 metara, dok je bila planirana izgradnja još 20 kilometara zaštitnih koridora. Na požarištu su organizovana neprekidna dežurstva, jer vetar može ponovo da aktivira vatru i promeni pravac njenog širenja. JP „Vojvodinašume“
Požar se više puta ponovo aktivirao
Prvi požar na ovom području registrovan je 21. jula pomoću sistema video-nadzora. Vatra je tada lokalizovana, nakon čega su uvedena celodnevna dežurstva sa ekipama na terenu.
Prema rečima Marka Marinkovića, požar se ponovo pojavio 26. jula, zatim 2. avgusta, dok su dežurne ekipe novo aktiviranje zabeležile 5. avgusta. Tom prilikom jedan inženjer zadobio je lakše povrede.
Zvanični pregled „Vojvodinašuma“ potvrđuje da je požar prvi put primećen 21. jula i da je vetar 26. jula podstakao širenje vatre koja je tinjala u zemljištu. Specifičan teren, borova šuma, suvo rastinje i promenljiv pravac vetra znatno otežavaju posao vatrogasaca.
Procena štete i obnova tek nakon gašenja
Tačan obim ekološke štete biće poznat nakon što požar bude potpuno ugašen i područje detaljno pregledano. U narednim mesecima trebalo bi da bude izrađen sanacioni plan koji će obuhvatiti procenu posledica i mere za obnovu oštećenih šumskih površina.
Oporavak ovog jedinstvenog ekosistema mogao bi da traje godinama, posebno na mestima na kojima su uništena staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta.
Apel građanima da budu odgovorni
Marinković je upozorio da veliki broj šumskih požara nastaje zbog ljudskog nemara. Odbačeni opušak, otvoreni plamen ili nekontrolisano spaljivanje rastinja mogu izazvati ozbiljne posledice, naročito tokom visokih temperatura i sušnog perioda.
Iz „Vojvodinašuma“ podsećaju da je zabranjena upotreba otvorene vatre u šumi i na udaljenosti manjoj od 200 metara od njenog ruba, osim na posebno uređenim i obeleženim mestima. Svaku pojavu dima ili vatre potrebno je odmah prijaviti nadležnoj vatrogasno-spasilačkoj jedinici.
Uz zahvalnost svim službama i građanima koji su pomagali tokom višednevne borbe, nadležni ponavljaju da su oprez i odgovorno ponašanje ključni kako bi se sprečilo izbijanje novih požara.
